Открића

АРХЕОЛОЗИ БАЛКАНОЛОШКОГ ИНСТИТУТА САНУ НАСТАВИЛИ ИСКОПАВАЊА У ОКОЛИНИ СВРЉИГА
На трагу изгубљеног града
Timacum Maius појављује се на старој римској „Појтингеровој мапи”, уцртан у околини Ниша, али расправе где се он заправо налази трају више од 150 година. Истраживања у атару сврљишког села Нишевац, по свој прилици, разрешиће многе дилеме. Досад су утврђене границе града (простирао се на више од пет хектара), пронађени остаци пута који је водио кроз насеље, део система за одвођење отпадних вода. Ове јесени, треће године истраживања, откривена је луксузна зграда с почетка II века, досад јединствена на тлу Србије

НР Прес

Рано октобарско јутро у долини Сврљишког Тимока. Магла свуда, температура тек прешла нулти подељак. Недалеко од варошице Сврљиг, у атару села Нишевац, наилазимо на вредну екипу археолога из Балканолошког института Српске академије наука и уметности. На том месту они траже један од римских градова који се помиње на римској путној карти званој Појтингерова мапа (Tabula Peutingeriana).
– Реч је, наиме, о римској путној станици Timacum Maius, која се на карти налази одмах након Ниша, као прва станица на римском путу Naissus-Ratiaria, то јест Ниш-Арчар, на Дунаву, у данашњој Бугарској – каже за Националну ревију др Владимир Петровић из Балканолошког института САНУ, руководилац пројекта археолошких истраживања у Сврљигу. – У нашој науци већ 150 година трају расправе о тачној позицији два римска града, Timacum Maius-а и Timacum Minus-а, на поменутој карти лоцираних одмах након Ниша. Док се за Timacum Minus данас са сигурношћу може тврдити да се ради о добро очуваном утврђењу Равна код Књажевца, позиција града Timacum Maius је увек некако измицала, селила се тамо-овамо за по 50 километара, оставши до данашњих дана непозната.

ЗАПАЊУЈУЋЕ ГРАДИТЕЉСКО РЕШЕЊЕ

– Археолошка истраживања на простору села Нишевац, код данашњег Сврљига, започета су пре три године. До сада су откривени остаци римског пута који је водио кроз насеље и део система за одвођење отпадних вода из насеља – појашњава Петровић. – Утврђене су и границе самог града, који се простирао на површини од преко пет хектара. Овогодишњу кампању археолошких истраживања, као и претходну, финансирали су Министарство културе Србије и Општина Сврљиг, а теренска истраживања организују Балканолошки институт САНУ и Завичајна музејска збирка у оквиру Културног центра у Сврљигу.
Ове године, наставља руководилац истраживања, откривена је изузетно луксузна зграда са почетка II века наше ере, јединствен објекат са очуваним керамичкимцевима коришћеним за зидно и подно грејање. На тлу Србије до данас није откривена таква грађевина. Ради се о великој просторији испод које се налазио канал кроз који је струјао топао ваздух и преко шупљих керамичких цеви преносио топлоту на под и у саме зидове објекта. Ложиште је било укопано поред зграде, са спољне стране. Посебно је занимљиво то што су поред цеви откривени и мали керамички „чепови” за затварање шупљина, који су очито служили за смањивање и појачавање грејања. Зграда је страдала крајем IV века, у време великих најезди варварских племена, о чему сведочи новац из овог периода који је по правилу био изложен великој ватри. Зграда би вероватно могла припадати управнику града или неком високом чиновнику римске администрације тога времена.
– Сва досадашња истраживања – додаје археолог мр Војислав Филиповић – упућују на то да се у околини Нишевца налазило велико и значајно римско насеље. Из суседног села Плужина потиче римски миљоказ цара Филипа Арабљанина, док је у клисури Тимока регистрован и римски пут уклесан у стену који је водио ка утврђењу Сврљиг град, где су такође откривени остаци римске културе. Подно утврђења, у месту званом Бањица, регистрована је и велика ранохришћанска црква са типичним гробницама тога времена.
Др Владимир Петровић каже, након свих досадашњих увида, да се са великим степеном вероватноће може тврдити да се на простору села Нишевца налазио римски Timacum Maius.

ГЛАВНО ТЕК ПРЕДСТОЈИ

Велику помоћ истраживачима пружају локална самоуправа и управник Завичајне музејске збирке Културног центра у Сврљигу Славиша Миливојевић, који сваке године учествује у процесу археолошких истраживања, од самог почетка истраживања. Миливојевић каже да је Сврљиг дуго година био црна рупа на археолошкој мапи Србије, али се то убрзано мења, из године у годину.
– Општина Сврљиг (на челу са председником) и Културни центар схватају значај ових истраживања, стали су иза њих у толикој мери да их можемо слободно назвати заједничким. Они активно учествују у промовисању и заштити културне баштине овог краја. У плану је и оснивање посебног изложбеног простора у самом центру Сврљига за налазе са ових археолошких локалитета, а од Општине имамо обећање да ћемо добити целу зграду за ове потребе – каже Филиповић. – Поред Timacum Maius-а и обиља материјала са овог налазишта, Општина Сврљиг има много тога да понуди туристичко-културној заједници наше земље. Ту су Преконошка пећина, насељена још у време неандерталаца, као и низ других праисторијских, античких и средњовековних налазишта која смо лоцирали, али се из финансијских разлога још чека на озбиљнија археолошка истраживања. Важно је и то што је Timacum Maiusдоспео на туристичку мапу „Путевима римских царева” Министарства културе Србије, раме уз раме са најзначајнијим локалитетима из овог периода какви су Сирмијум, Гамзиград, Равна, Ниш...
Истраживања су овде, заправо, тек на почетку, наглашава др Владимир Петровић.
– Надамо се да ћемо током следеће године успети, са једним универзитетом из Француске, да покренемо и званични међународни пројекат, како би даља истраживања овде била обимнија и дуготрајнија. Ми смо, у ствари, тек загребали по површини овог налазишта. Верујемо да ће главне ствари и још значајнији налази тек бити откривени.

***

Шанса
– Важно је да будући музеј и поставка у Сврљигу буду спремни пре завршетка великих хотелских комплекса на Бабином зубу – каже за Националну ревију Славиша Миливојевић, управник Културног центра у Сврљигу. – Наш град је веће место најближе овом будућем великом скијашком центру на Старој планини. Уколико будемо чекали да туристи дођу на Бабин зуб, па да тек онда започнемо развијање туристичке понуде, мислим да ћемо пропустити немерљиву шансу за Сврљиг, сада једну од најнеразвијенијих општина у Србији.

***

Трагачи за благом
– Поред музеја, замишљено је да се на простору Нишевца формира археолошки парк по узору на остале античке локалитете у околини – каже мр Војислав Филиповић. – Заједно са стручњацима Народног музеја у Нишу и Завода за заштиту споменика културе из истог града, започели смо заштиту самог налазишта. Такође, велику претњу налазишту представљају локални „трагачи за благом” који стихијски руше, па чак и минирају локална утврђења, пећине и цркве. Добили уверавања од мештана да ће заштитити овај локалитет и сваку неочекивану активност пријавити локалним властима и МУП-у.